Imam rođenog brata koji je 4 godina mlađi od mene, on je ostao da živi s roditeljima a ja od 18 živim sam i zarađujem… Sada imam 36god. Od kada sam se odselio nikad nisam dobio više ništa od roditelja, zarađujem dobro i uvek pomažem njima iako imam svoj stan i ne očekujem ništa od njih… Ali pored toga što moji roditelji daju sve mom bratu, uvek gledaju da iskoriste što više mene, npr ja dolazim u Srbiju jednom godišnje kod njih na 10 dana, i ako me tata vozi meni uvek traži novac za gorivo, hranu i tako neke sitnice… Što me užasno živcira, a bratu daju sve, voze ga na poso s posla, u grad on ide u izlaske i tako Non Stop a meni naplate 500 dinara goriva što dođu na aerodrom jednom godišnje, razmišljam da više nikad ne odem kod njih...

Kaže on meni da očekuje da ga odblokiram u narednih par dana, pa druže i ja sam očekivala da ne šalješ drugim devojkama poruke u dm pa jbg.

Prosto mi bude žalosno kad vidim da mladi bračni par napiše status "Kupujem stan do 100 000 evra", u napomenu doda da je to kredit za mlade ljude koji žele da se skuće. Pre 6 godina ti stanovi su koštali 45-60 000 evra da bi ti danas ti isti stanovi do 40-50m2 koštali od 100 000-130 000. Pa ko iole zna da sabere 2+2*4/2-1 zna da ti stanovi ne vrede više od 60 000 evra jedino kod nas cene materijala skaču malo malo sve i da poskupe ne vrede preko 100 000 evra. Obična betončina u kojoj žive ljud u NS i BG-u. Otiđi raspitaj se za montažne kuće, koliko bi te izašlo takvu da napravis ili da sazidaš kuću u nekom selu (manjem mestu) pa ni pola od toga potrošio ne bi. Ne nego svi trče za tim krediti kome mažu oči privh 6 godina gde je rata sasvim okej dok nakon 6 godine kreće banka da vas šklepa po ušima. Dal evro ili euribor će skočiti videćete i sami ili će platežna moć građana biti još manja videćete kakva se tu prevara radi. Čitajte izeđu redova ove reklame o tim kreditima, ne budite slepi.

Student. Odličan učenik. Nekada najbolja, a nekada među najboljim. Mirna. Tiha. Povučena. Poslušna. Nikada niti jedan izlazak. Za tri godine na fakultetu, nikada otišla na kafu, kamoli šta više. Tako je uvek bilo. Škola-kuća. Ne smem se šminkati, ofabrati kosu, obuti nešto osim patika. Mati kaže šta će mi momak, a cure mlađe od mene su se udale, a ako i nisu, imale su momaka do sada. U školi su mi se podsmevale pojedine cure (a mogu misliti šta su i ostali mislili) zato što nisam našminkana, niti za maturu, niti za fotografisanje, dok su sve druge cure bile. Jedva čekam da se zaposlim, pa da sebi sve ove lepe stvari mogu priuštiti. A pritom sam skromna osoba, ne želim ništa skupo, niti preterano. Da me i neki muškarac pogleda, konačno. I opet ne vidim po čemu sam bolja od drugih, kojima roditelji ovo ne brane, samo sam još psihički gore. Stalno razmišljam o tome. Šta vi mislite o svemu ovome? Imate li ili znate nekoga ko je imao isto ili slično iskustvo?

Cilj mi je da se što prije dočepam inostranstva i da se udam za stranca. Ovdje se samo za..avam sa balkancima i njihovim drugim spratovima, njihovim mamama i tatama koji bi da se za sve pitaju. Ne daju mladima da dišu. Bože sačuvaj.

Radim kao medicinska sestra u porodičnoj medicini, i svaki dan mi je sve teži. Sestre su često najgore u očima pacijenata i doktora. Hronično nedostaje medicinskog osoblja, ali sav teret pada na leđa sestara. Ako vas je sestra vratila, to znači da joj je doktor tako naredio. Ako je neko pušten preko reda, to je odluka doktora. Ako niste dobili termin u 7 ujutro, to je zato što doktor ne piše termine od tog vremena, već kasnije. Sestra ne može primiti pacijenta ako doktor to ne odobri. I pored toga, svakodnevno smo izložene omalovažavanju i uvredama pacijenata, dok nas doktori nikada ne zaštite. Mi samo radimo ono što nam je rečeno, ali pacijenti svoje nezadovoljstvo ne izražavaju doktorima – samo sestrama.

Živim sama sa mačkom i konverzacije koje sa njom vodim variraju od normalnih u smislu-dođi- pa do one gde ga pitam-ko je tebi napravio nos? Ili- ko je tebi dozvolio da imaš dupe? i sl.

Volimo se ali sam ja dosta nezrela osoba, ne može više sa mnom mnogo je volim ne znam šta da radim....

Zaljubio sam se u slotosu (devojka koja radi u slotu). Ona ima dečka, ja ženu i dete, ali ne lezi vraže. Ona mene voli više od života, čim se vidimo, mi se dohvatimo, nema kajanja. Hoće da joj napravim dete, ja ne znam šta da radim. Ja bih više ovako, da se viđamo još neko vreme, da uživamo, pa onda dete. Pogotovo što je mlađa od mene 5-6 godina, nema gde da žurimo.

Pre mesec dana smo raskinuli vezu od skoro godinu dana. Pre par dana sam saznala da sam trudna i ne znam kako da mu kažem. Nisam još uvek nikom rekla, imamo dosta zajedničkih prijatelja, među njima je i moja najbolja drugarica…sve više mi pada na pamet ideja da mu ona kaže da treba da popričamo. Iskreno, nemam hrabrosti da ga nazovem, zbunjena sam.